2. Суд (за вино) се премазује смолом на одређени начин. То је изображење непорочности тела које је у сваком свом уду здраво (и чисто) од срамних страсти. Јер, није могуће да служи Богу онај ко служи било којој (телесној) сласти.
3. Као што није могуће улити вино у сасуд који није премазан смолом или који има било какву пукотину, тако ни ми не можемо угодити Богу ако у себи имамо мржњу или непријатељство. Испитајмо себе (да бисмо видели има ли их у нама), будући да оне ометају дело покајања.
4. Вино на почетку свог настанка превире. То је слика почетника који се смућују, све док не омужају и не уозбиље се.
5. Вино неће постати (добро) уколико се у њега не стави садра, као, уосталом, и квасац под меру. Тако ни почетник не може да напредује ако остаје при својој вољи, ако од својих отаца по Богу не прими квасац, и ако му не укажу пут, тј. ако му Бог не дарује да сам види тај пут.
6. Вино остављају у просторији (где га и праве) све док не одстоји. Тако и без безмолвија, злопаћења и сваког труда по Богу, почетник не може да дође до непоколебивог стања.
7. Вино у коме остане зрневље и петељке постаје кисело. Тако и почетници губе првобитну нарав коју су добили од својих отаца по Богу уколико се крећу међу својим сродницима по телу, или међу људима који се не држе истих напора и подвига као и они.
8. На вино стављају земљу да не би изветрило и да не би пропало. Тако ће и сав труд почетника бити узалудан ако не стекну смирење.
9. Вино које се често проба ветри и губи свој укус. Исто се дешава и са човеком који износи на видело дело своје: таштина поништава читав његов труд.
10. У сасуд вина који се остави отворен улазе мрски комарци и кваре га. Тако причљивост, шале и празнословље кваре добро настројење почетника.
11. Вино које оставе на ветру губи своју боју и укус. Тако и гордост уништава сваки плод човеков.
12. Вино се смешта у подрум и чврсто затвара. Тако слугу Божијег сакрива безмолвије и ниподаштавање себе. Без безмолвија и овог самопорицања, човек не може да сачува свој труд.
13. Тако се поступа са вином све док не постане угодно свом сачинитељу, и док се он не порадује због свог плода. Тако све треба да чини и човек док његово дело не постане угодно Богу.
14. Као што се не може веровати на реч о каквоћи вина све док се не отвори и не проба, тако човек не може имати смелости у срцу своме и заобићи страх за себе све док не стане пред Бога и док Бог не призна дела његова као савршена.
15. Као што ће вино исцурити из суда који је напукао ако је домаћин немаран и не зна за истицање, тако ће и неко мало и незнатно (неприлично) дело погубити плод човека који је немаран.
16. Употребимо сву своју снагу, братијо, да бисмо се сачували од свега што је штетно, и милост Господња и благодат ће нам пружити смелост да у онај дан кажемо: „По немоћи својој ми смо употребили труд да сачувамо оно што нам је напомињала савест наша, али је Твоја сила, и милост, и помоћ, и покров, и опроштај и трпљење. Јер, ко сам ја? До сада сам био у рукама злих, од којих си ме Ти спасао. Немам ништа да Ти дам. Грешан сам и недостајан Твојих дарова. Но, Ти си ме сачувао од руке непријатеља мојих. Ти си Господ мој и Бог мој. И Твоја је слава, и милост, и покров, и помоћ, и сила у векове векова. Амин".
Из Добротољубља (Филокалија), Том 1, Преподобни Ава Исаија својим ученицима, 12. слово.
Прођи се Синко.
No comments:
Post a Comment