,,Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увијек блажену и све беспрекорну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога ријеч непорочно роди, ваистину Богородицу, ми Те величамо."
У 10. вијеку по ноћи негдје на Светој Гори један монах је читао канон Богородици и пјевао у келији кад му се на вратима појави непознати човјек и пође да пјева: ,,Достојно јест.“ До тада непознату пјесму или молитву међу монасима. Било је то дивно појање. ,,Код нас овако пјевају”, рекао је странац монаху. И монах је пожелио сачувати ту пјесму те донио плочу на којој су се као у воску исписале ријечи. Потом је странац нестао. Та плоча и пренос догађаја су завршили на крају у Цариград и молитва званично постаје дио Црквене литургије. Кажу да је тај непознати гост у келији монаха био Свети aрхангел Гаврило. Свети Гаврил (крепост Божија) јављаше се многима још из Старог савеза с Богом, додијељен је од Бога за чувара Пресветој Богородици Марији, рођене од нероткиње Ане. Јављао се Мојсију, праведном Јоакиму, Христу, Богородици и другима. Гаврил кријепи оне у подвизима. Достојно јест (милосрдна) названа је и икона Богородице с Христом.
2. Херувимска пјесма
,,Ми који Херувиме тајанствено изображавамо,
и Животворној Тројици Трисвету пјесму пјевамо,
сваку сада животну бригу оставимо.
Амин.
Као они који ћемо примити Цара свих,
Анђелским Силама невидљиво праћенога.
Алилуја, алилуја, алилуја."
(на црквено-словенском или старом Србском):
,,Иже Херувими тајно образујушче,
и животворјашчеј Тројице трисвјатују пјесн припјевајушче,
всјакое ниње житејское отложим попечение.
Јако да Царја всјех подимем,
ангелскими невидимо дориносима чинми.
Аллилуиа, аллилуиа, аллилуиа."
Великим входом назива се низ пјесама, молитви и свештених радњи што врше литург и сабрани народ, што почиње Херувимском пјесмом и читањем молитве. Црква нас тако позива да се припремимо за дочек Цара славе, Који улази у свети Град, како би ради нас људи био распет. И позива нас да заједно са Христом и ми кренемо путем мучеништва и да, заједно са Пресветом Матером Његовом и љубљеним учеником, и ми станемо уз Крст крај Њега. Пјесма се јавља у литургији од 6. вијека, за вријеме ромејског цара Јустинијана Другог. Пјева се како би током преношења Дарова са Жртвеника на Пријесто испуњавала душе вјерника. У овој пјесми Црква позива да се угледамо на херувиме који, стојећи пред Пријестољем Господа славе, непрестано пјевају и прослављају га Трисветом пјесмом. По источној традицији Херувимска пјесма је скраћена верзија старије пјесме пјеване на Литургији светог апостола Јакова, брата Господова: ,,Нека умукне свако тијело човјечје и нека стоји са страхом и трепетом и нека ништа земаљско не помишља у себи. Јер Краљ краљева, Господин господара долази да буде заклан и преда себе за храну вјернима, а испред Њега иду хорови анђела, са сваким Врховништвом и Влашћу, многооки Херувими и шестокрили Серафими, заклањајући лица и кличу пјесму: алелуја алелуја, алелуја”.
3. Трисвета пјесма (Трисагион)
,,Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе помилуј. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин."
Трисвета је пјесма у славу Тројединог Бога. Садржај је преузет из анђеског слављења Бога (Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот) и из псалама Давидових. Ова пјесма изражава и нашу вјеру у Пресвету Тројицу, а указује и на нераскидиву везу Старог и Новог завjета (Савеза с Богом). Но, у богослужбеној употреби је од почетка 5. вијека, након чудесног догађаја у Цариграду, кад је град био спасен од непрекидног дугог разорног земљотреса, на уличним литијамa с Патријархом Проклом (ученик Св. Јована Златоустог и свједок јављања Св. Павла Златоустом) и царем Теодосијем Другим. Тад је једно дијете узето из гомиле народа уздигнуто на огромну висину и оку недоступну присутнима. Дјечак је враћен назад с те висине и свједочио да се чула пјесма (анђеоска): Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни ... а народ додаје - Помилуј нас. Потом стао је тај дугачки земљотрес. Дјечак је Душу предао Богу и потом сахрањен у цркви Свете Ирине.
Од тад се oва пјесма пјева или чита на свим православним богослужењима, и по неколико пута, а чита се и у породичним и појединачним молитвама вјерника. Као молитва Пресветој Тројици, увијек у току читања или пјевања осјењујемо се крсним знамењем. Пјесма је која благослов Пресвете Тројице призива на нас и наше ближње. Пјева се, такође, и на погребу.
4. Царе небески
,,Царе Небесни, Утjешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше."
Овом молитвом чистимо Срце. У Православној Цркви ово је најважнија молитва упућена Духу Светом, њом започиње свака црквена служба. Њом се вјерник обраћа Духу Светом, који једини може дати дар истинске молитве (усп. Рим 8,26) и како би се Он уселио у нас, очистио нас од сваке нечистоће и спасио нас.
2. Херувимска пјесма
,,Ми који Херувиме тајанствено изображавамо,
и Животворној Тројици Трисвету пјесму пјевамо,
сваку сада животну бригу оставимо.
Амин.
Као они који ћемо примити Цара свих,
Анђелским Силама невидљиво праћенога.
Алилуја, алилуја, алилуја."
(на црквено-словенском или старом Србском):
,,Иже Херувими тајно образујушче,
и животворјашчеј Тројице трисвјатују пјесн припјевајушче,
всјакое ниње житејское отложим попечение.
Јако да Царја всјех подимем,
ангелскими невидимо дориносима чинми.
Аллилуиа, аллилуиа, аллилуиа."
Великим входом назива се низ пјесама, молитви и свештених радњи што врше литург и сабрани народ, што почиње Херувимском пјесмом и читањем молитве. Црква нас тако позива да се припремимо за дочек Цара славе, Који улази у свети Град, како би ради нас људи био распет. И позива нас да заједно са Христом и ми кренемо путем мучеништва и да, заједно са Пресветом Матером Његовом и љубљеним учеником, и ми станемо уз Крст крај Њега. Пјесма се јавља у литургији од 6. вијека, за вријеме ромејског цара Јустинијана Другог. Пјева се како би током преношења Дарова са Жртвеника на Пријесто испуњавала душе вјерника. У овој пјесми Црква позива да се угледамо на херувиме који, стојећи пред Пријестољем Господа славе, непрестано пјевају и прослављају га Трисветом пјесмом. По источној традицији Херувимска пјесма је скраћена верзија старије пјесме пјеване на Литургији светог апостола Јакова, брата Господова: ,,Нека умукне свако тијело човјечје и нека стоји са страхом и трепетом и нека ништа земаљско не помишља у себи. Јер Краљ краљева, Господин господара долази да буде заклан и преда себе за храну вјернима, а испред Њега иду хорови анђела, са сваким Врховништвом и Влашћу, многооки Херувими и шестокрили Серафими, заклањајући лица и кличу пјесму: алелуја алелуја, алелуја”.
3. Трисвета пјесма (Трисагион)
,,Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе помилуј. (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин."
Трисвета је пјесма у славу Тројединог Бога. Садржај је преузет из анђеског слављења Бога (Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот) и из псалама Давидових. Ова пјесма изражава и нашу вјеру у Пресвету Тројицу, а указује и на нераскидиву везу Старог и Новог завjета (Савеза с Богом). Но, у богослужбеној употреби је од почетка 5. вијека, након чудесног догађаја у Цариграду, кад је град био спасен од непрекидног дугог разорног земљотреса, на уличним литијамa с Патријархом Проклом (ученик Св. Јована Златоустог и свједок јављања Св. Павла Златоустом) и царем Теодосијем Другим. Тад је једно дијете узето из гомиле народа уздигнуто на огромну висину и оку недоступну присутнима. Дјечак је враћен назад с те висине и свједочио да се чула пјесма (анђеоска): Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни ... а народ додаје - Помилуј нас. Потом стао је тај дугачки земљотрес. Дјечак је Душу предао Богу и потом сахрањен у цркви Свете Ирине.
Од тад се oва пјесма пјева или чита на свим православним богослужењима, и по неколико пута, а чита се и у породичним и појединачним молитвама вјерника. Као молитва Пресветој Тројици, увијек у току читања или пјевања осјењујемо се крсним знамењем. Пјесма је која благослов Пресвете Тројице призива на нас и наше ближње. Пјева се, такође, и на погребу.
4. Царе небески
,,Царе Небесни, Утjешитељу, Душе Истине, Који си свуда и све испуњаваш; Ризницо добара и Животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше."
Овом молитвом чистимо Срце. У Православној Цркви ово је најважнија молитва упућена Духу Светом, њом започиње свака црквена служба. Њом се вјерник обраћа Духу Светом, који једини може дати дар истинске молитве (усп. Рим 8,26) и како би се Он уселио у нас, очистио нас од сваке нечистоће и спасио нас.
No comments:
Post a Comment