Свети Георгије

Свети Георгије (Свети Ђорђе, слава Ђурђевдан), један од великих и највећих Јунака за Христа, носи свој штит, своју стријелу и Цркву у срцу, ореол над главом, свијећу за друге и крила за летјети. Земаљског је рода са плаштом Божанским. Пропаганда га гурала Циганима за славу, који ни немају ту врсту дара вјере, а Србима се изузима као црвено слово у вјерском календару. Но, Срби не пуштају свога Јунака и Свеца. Праслику тог јунаштва није проблем наћи и у старијој култури Срба и народа из тог окриља поријекла, попут Перуна (Родитељи су му Сварог и Лада) крупног борца против нечастивог, како на небу тако и на земљи, који има бакрену браду. Он доласком Нове године (Велесов син је Јарило - New Year, Јуриј змајеубица, што се враћа сваке нове године). Али, Нова година се некад у прошлости славила цвјетањем цвијећа, а не усред зиме, кад Перун удара на земаљског Велеса, добија битку тиме што овог протјерује у подземље и на том мјесту на површини земље израста прелијепи цвијет перуника. Перуника је, такође, од невољника замјењена цвијетом крина. Перун у својим рукама носи сјекиру или буздован који му се по бацању на непријатеља враћају у руке, а голим рукама хвата и муње које му потребују у борби. Громовити знак му је и геометрија хексагона. Али и број девет. Перун се почео представљати на супротан начин, као што је поред историјског архива у Београду подваљен Србима као створење које више личи на мрачног него ли на Јунака Свјетлости, потпуно црн, с роговима и папцима. Издаја Добра је на сваком кораку присутна, и овдје. Народ чува тајну у својим дубинама само је успаван. На мјесту громовника и спаситеља од нечистих имамо и старозавјетног Пророка Илију. Све у свему, кажњавају смрћу прекршитеље заклетви, као је и Илија побио бројне маге у Старом савезу с Богом. По Богу.

Но, вратимо се нашем Георгију, најчешћој слави код Срба, поред Светог Николе. Али и заштитнику, зачудо, и Енглеске. Свети Георгије исто има своје стријеле и убија њима звјер острашћену, нижу природу. Такав Јунак има своје непријатеље у звјерима па, тако је и погани римски цар Диоклецијан свог војника Георгија покушао одвојити од Христа, што није могао. Георгије је прослављен у Богу, а народ га упамтио и слави га, и тражи на путу своје борбе помоћ Јунакову. То су наши Свеци заштитници на путу ка Богу, а нипошто идолопоклонство. 

Тад, погани цар Диоклецијан чује од демона, који проговара из кипа Аполона, да му у прорицању сметају праведници, невини и непорочни људи на земљи (у поднебесју). Тад су из затвора пуштени разбојници, развратници, прељубочинци и слични њима, по наређењу цара. Но, хришћана је бивало све више, а царство већ у дугогодишњој кризи. Наређење је било истријебити хришћане. Међутим, у војсци његовој би и војник Христов Ђорђе, родом из Кападокије и побожна по Христу од малих ногу, лијеп, кршан и надасве храбар. То несретно вријеме њему дође на Спасење. Он пође пуштати робове, раздавати своју имовину убогима. Ђорђе одбаци сав људски страх из себе. Одржао је Слово цару и његовима, позвао се на Истину Христа.  Мучен је у тамници и на точку с ексерима. Тијело му је притискано и кидано. Сиђе Анђео с Небеса и ослободи Ђорђа, рече му - Радуј се! Он се поново потпуно здрав појави пред царем, многи су устукнули, а многи и преобратили се у Вјери, неки јавно неки тајно. Поново, Георгије три дана бјеше затрапан у кречу, а трећи дан га извукоше војници свијетла лица и врло жива ...  

Сазнавши за то Диоклецијан нареди да му се одмах доведе мученик. И гледајући га, силно се дивљаше, и упита га: Реци нам, Ђорђе, откуда у теби таква сила, и каквим то мађијама изводиш такве ствари? Сматрам да си веру Распетога у мађионичарску вештину претворио, да би својим чинима све задивио и себе као велика показао. Светитељ одговори: Ја сам очекивао, царе, да нећеш моћи ни уста отворити да хулиш свемоћног Бога, коме је све могуће, и чудесно избавља од опасности оне који се у Њега надају. А ти, прелашћен ђаволом, отиснуо си се у такву дубину заблуде и погибао, да чудеса Бога мог, која својим очима гледате, називаш мађијама и чинима. Стога плачем због вашег слепила, и називам вас бедницима, и сматрам да сте недостојни мога одговора.

У новим мучењима и изнемаогао тијелом но, јак у Духу Ђорђе наставља своју борбу молећи Бога да се непријатељ не учврсти на њему и да му пода још снаге. Што би. Благодарећи Богу опет оздрави му сво искидано тијело. Рече опет Диоклецијану: ,,Како сте безумни кад силу Божју називате мађиоништвом и бестидно се гордите обманом ђаволском!" Лице му оста свијетло. Затим доведоше највећег мага на двору, Атанасија, напојише Ђорђа потом и смртним отровом но, не би ништа. Диоклецијан га поново упита: А какво је то тајно поучење Христа Твог? Свети Георгије одговори:

Знајући унапред вашу злотворну злоћу, Господ Христос научи слуге Своје да се не боје оних који убијају тело а душе не могу убити, и још рече: Длака с главе ваше неће поганути, и ако што смртно попијете, неће вам наудити (Мт. 10, 28; Лк. 21, 18; Мк. 16, 18). И још чуј, о царе, Његово нелажно обећање нама које Он сажето изрази овим својим речима: Који верује у мене, дела која ја творим и он ће творити (Јн. 14, 12). Диоклецијан упита: А која то дела ви називате његовим? Светитељ одговори: Слепе просвећивати, губаве очишћавати, хромима ход давати, глувима слух отварати, нечисте духове изгонити, мртве васкрсавати. Ова дела, и дела слична овима, јесу Христова дела.

Предложи маг цару, како ниједан маг ни бог никад није могао да врати мртвог у живот, да то покаже Ђорђе са својим Богом Христом, и Ђорђе прихвати ово због народа да га примакне вјери, а не због сумње ових невољника цара и царевих. Изговори Ђорђе молитву, рече Амин и земља се затресе ... надгробни споменик паде на земљу, гроб се отвори, мртвац уста жив и изађе из гроба, сви присутни су премрли од страха, наста граја у народу, а многи се радоваху и хваљаху Христа као великог Бога. Цар и они са њим, испуњени ужасом и неверјем, најпре говораху да је Георгије, велики мађионичар, васкрсао из гроба не мртваца већ неког духа и привиђење, да би обмануо гледаоце. А кад затим увидеше да то није привиђење него човек који је стварно васкрсао из гроба и призива име Христово, они притекоше Георгију и прибише се уз њега, веома збуњени и избезумљени. И не знајући шта да раде, ћутаху. Атанасије маг притрча и припаде к ногама светитељевим, исповедајући да је Христос свемоћни Бог. И мољаше мученика да му опрости грехе које учини у незнању. Цар нареди да се одрубе главе мртвом и Атанасију, а Ђорђа да врате у тамницу.Ђорђе се поново у тамници захваљиваше Богу који своје никад не посрамљује. Позва цар Ђорђа и међу своје кипове идоле, али демон из Аполона призна да је Ђорђев Бог онај прави, сви кипови се распрснуше. Потом иде и царица Александра (жена Диоклецијана) молећи се Ђорђевом Богу. Цар нареди да се обоје погубе.На путу ка погубилишту царица се спусти и благо испусту душу своју, што Ђорђу би право да тако она заврши благо почињући и преобративши се истинском Богу. Помоливши се, свети Георгије радосно под мач стави главу своју и би посечен двадесет и трећег априла 303. године, добро завршивши исповедање, окончавши течење и сачувавши веру чисту. И задоби венац правде ... Свети Ђорђе до данас није престао с чудима међу људима вјерним. И на коњу. Велики Побједоносац Свети Ђорђе или Свети Георгије, ранохришћански Светац.

Ђурђевдан се слави 6. маја (23. априла по старом календару).
Ђурђиц празник је дан преноса Ђорђевих моштију у Палестину за вријеме цара Константина у 4. вијеку, а датум је 16. новембра (3. новембра по старом календару). 

Prođi se Sinko.